Naslovna  /  O nama  /  Pitanje Osiromašenog Uranijuma  /  Izjava general-majora Vana Hufa, predsedavajućeg Odbora načelnika vojno-sanitetskih službi u NATO-u (COMEDS)

Izjava general-majora Vana Hufa, predsedavajućeg Odbora načelnika vojno-sanitetskih službi u NATO-u (COMEDS)

Konferencija za štampu, 16. januar 2001.

Šta je Odbor načelnika vojno-sanitetskih službi u NATO-u (COMEDS)?

COMEDS je viši savetodavni komitet NATO-a za vojno zdravstvo, koji se sastoji od viših oficira vojno-sanitetskih službi država članica, medicinskih savetnika strateških komandi i vojno-sanitetskih štabnih oficira Međunarodnog vojnog osoblja.

Zbog čega smo juče zasedali?

Na vanrednom sastanku COMEDS-a održanom juče razmatrala se zabrinutost koju su izrazili pripadnici vojnog osoblja i veterani država članica tokom poslednjih meseci.

COMEDS ovu zabrinutosk svata ozbiljno. Jasno je da kao oficiri vojno-sanitetskih službi imamo zadatak da pružimo zdravsvenu negu na koju svi pripadnici naših snaga kao takvi imaju pravo, bez obzira na uzrok njihovih problema. COMEDS je kao organizacija posvećena tome da se pripadnici naših oružanih snaga zaštite bespotrebnih zdravstvanih rizika po zdravlje tokom operacija i jučerašnji sastanak je održan da bi se govorilo o tome da li takvi rizici izazivaju zdravstvene probleme nakon operacija na području Balkana.

U skladu s tim, prvo smo razmenili sve dostupne informacije o postojećim izvorima zabrinutosti po zdravlje našeg vojnog osoblja, o prikupljenim podacima i izveštajima o oboljenjima, lokalnim procenama rizika i preventivnim merama koje su preduzele pojedine države.

Nakon analize dostupnih podataka i međusobne ekspertske recenzije naučno-medicinske literature, bilo je reči o zajedničkoj vojno-sanitetskojpolitici NATO-a za postupke u nastaloj situaciji, iz čega su izvedeni zaključci a preporuke prosleđene Vojnom komitetu.

1. Na osnovu dostupnih podataka, COMEDS smatra da:

1. Na osnovu preliminarnih podataka država o smrtnosti, oboljevanju i broju osoblja koje je službovalo na ratištu, ne možemo da identifikujemo porast broja obolelih ili preminulih među vojnicima koji su boravili na području Balkana u odnosu na one koji nisu.
2. Na osnovu raspoloživih dokaza ne može se naći uzročna veza između osiromašenog uranijuma i prijavljenih zdravstvenih smetnji ili oboljenja.
3. Na osnovu dostupnih naučnih studija iz oblasti medicine iz vladinih kao i nezavisnih izvora koje su prošle recenziju, do sada nema dokaza o mogućem izlaganju osiromašenom uranijumu iznad bezbednih nivoa. Raspoložive recenzije naučnih studija iz oblasti medicine ne pokazuju povezanost između izloženosti prirodnom ili osiromašenom uranijumu i pojave raka.
4. Međutim, veliki broj vojnog osoblja se žali na simptome. Iako ti simptomi nisu povezani s izlaganjem osiromašenom uranijumu, svakako bi trebalo nastaviti dalja naučna istraživanja koja bi prošla recenzije.

2. U nastavku sledi dogovorena zajednička vojno-sanitetska politika NATO-a koja će biti primenjena u datoj situaciji:

1. Sve države bi trebalo da analiziraju ukupnu stopu smrtnosti, kao i stopu smrtnosti u određenim životnim dobima. Ove računice bi trebalo da se naprave posebno za osoblje koje je služilo na području Balkana i uporedi s onim za osoblje koje nije. Oba podatka bi takođe trebalo uporediti sa stopom smrtnosti kod opšte populacije.
2. Svaka država treba da analizira sveukupne i/ili specifične stope pojave maligniteta među svojim veteranima koji su služili na Balkanu i to uporedi s odgovarajućim državnim statistikama.
3. Države treba da objasne odnos između prikupljenih podataka i učestalosti oboljenja s poznatim lokalnim zdravstvenim rizicima na ratištu.

COMEDS insistira da istrage i merenja treba sprovoditi samo tamo gde su iste naučno potvrđene, Takođe su formulisani i predlozi za ubuduće.

U okviru NATO-a je u prošlosti zdravstvena podrška bila isključivo odgovornost pojedinačnih država. Sa sve većim brojem multinacionalnih angažovanja, zajednički principi i politike vojno-sanitetske podrške su predmet kontinuiranog rada. Zaključeni sporazumi i dogovorene politike čine osnov radnih procedura NATO-a pošto zakonski okvir pojedinačnih država može da odredi koje će se mere dodatno primeniti na osoblje u misiji.

Radna grupa za preventivnu vojnu medicinu će razviti koherentnu strategiju, proces i standardizovane procedure koje će omogućiti identifikaciju i suočavanje sa postojećim i budućim zdravstvenim rizicima.

Zaključci COMEDS-a:

1. COMEDS je svestan da je neophodno saslušati svaku zabrinutost u vezi sa zdravstvenim pitanjima izraženu od strane vojnog osoblja.
2. Sa zabrinutošću i problemima ove vrste najbolje je suočiti se uz pomoć naučnog rada i analiza koje su prošle recenziju, uključujući i nezavisne studije.
3. Na osnovu takvih naučnih podataka koie su prošli recenzije i informacija država članica, ne može se naći veza između osiromašenog uranijuma i prijavljenih slučajeva raka.
4. Iako trenutno ne postoje indikacije prisustva atipičnih bolesti u vezi s područjem Balkana, neophodna je pravovremena istraga svih izveštaja o povećanoj učestalosti simtoma ili oboljenja. Naglašava se da ovo treba vršiti otvorenim, naučnim pristupom, uz eskpertske recenzije.
5. U interesu veterana, vojno-sanitetskih krugova i lokalnog stanovništva je da medicinske službe analiziraju zdravstvene rizike na prostoru misije iz multinacionalne perspektive, na transparentan i nezavisan način.
6. COMEDS će potpuno podržati rad Komiteta za pitanja u vezi s osiromašenim uranijumom, osnovanog od strane Severnoatlantskog saveta.
7. O zabrinutosti u vezi sa zdravstvenim rizicima razgovaraće se s našim partnerskim vojno-sanitetskim krugovima na plenarnom sastanku COMEDS-a i Partnerstva za mir u maju 2001. 

COMEDS će opet razmatrati ovu temu svaki put kada se dođe do novih saznanja.