Високи званичник НАТО-а Јавиер Цоломина - замјеник помоћника генералног секретара НАТО-а за политичка питања и сигурносну политику (ДАСГ) боравио је у својој другој посјети Босни и Херцеговини ове године. Посјета долази у седмици када је Вијеће министара БиХ усвојило Програм реформи БиХ 2021 и Програм реформи БиХ 2022, процес који води Комисија за сарадњу са НАТО БиХ.
П. Која је Ваша порука током посјете БиХ новим властима у овој земљи?
О. Ово је била једна врло продуктивна посјета, као дио мојих редовних политичких консултација с властима Босне и Херцеговине. Сусрео сам се с низом високих званичника, укључујући, између осталих, и предсједавајућег Предсједништва (г. Шефик Џаферовић) и замјеника министрице иностраних послова (г. Јосип Бркић).
Са својим саговорницима сам размијенио мишљења о цијелом низу тема од обостраног интереса. Разговарали смо о наставку нашег дугогодишњег партнерства, које траје још од 2006. године кад је Босна и Херцеговина приступила програму Партнерство за мир с НАТО-ом. Истакао сам да поздрављамо недавно усвајање Програма реформи и продужење мандата Савјета безбједности УН-а за Операцију Алтеа под вођством ЕУ, која има кључну улогу у осигурању сигурног и стабилног окружења у БиХ, за добробит свих заједница. НАТО наставља пружати подршку овој операцији под вођством ЕУ у Босни и Херцеговини, у складу са споразумом Берлин плус.
Свекупно, посјета је била врло корисна прилика да се потврди посвећеност НАТО-а евроатлантском путу Босне и Херцеговине.
П. Можете ли прокоментарисати недавно усвајање Програма реформи од стране Савјета министара?
О. То је врло важан корак у консолидацији односа Босне и Херцеговине и НАТО-а, као и у јачању нашег партнерства.
Ми остајемо опредијељени за наш снажни политички дијалог и практичну сарадњу с Босном и Херцеговином и наставићемо подржавати евроатлатска реформска настојања Босне и Херцеговина за добробит свих њених људи.
Замјеник помоћника генералног секретара НАТО-а за политичка питања и безбједносну политику Хавијер Коломина и предсједавајући Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић.
Замјеник помоћника генералног секретара НАТО-а за политичка питања и безбједносну политику Хавијер Коломина и замјеник министра иностраних послова БиХ Јосип Бркић.
П. Како видите у будућности сарадњу БиХ с НАТО-ом имајући у виду одлуку Народне скупштине Републике Српске о војној неутралности?
О. Босна и Херцеговина је, као земља која је програму Партнерство за мир приступила 2006.г., један од наших дугогодишњих партнера. Наша преданост том партнерству је чврста, као што је то поново потврђено на самиту НАТО-а у Мадриду у јуну ове године и на недавном састанку министара одбране НАТО-а одржаном у октобру.
Снажно подржавамо суверенитет и територијални интегритет ваше земље и остајемо опредијељени за ваше евроатлантске тежње, на добробит свих ваших људи.
НАТО снажно подржава мир и стабилност у Босни и Херцеговини и на цијелом Западном Балкану.
Наш политички дијалог и практична сарадња важнији су него икад прије, посебно у свјетлу недавних догађања којима свједочимо широм европског безбједносног подручја.
На мадридском самиту одржаном у јуну Савезници су се сложили да појачају политичку и практичну подршку како би једном броју партнера, укључујући и Босну и Херцеговину, помогли да се супротставе било каквом потенцијалном малигном утицају у свјетлу измијењеног безбједносног окружења у Европи.
Ми смо спремни да своју подршку Босни и Херцеговини унаприједимо на разне начине како би Босна и Херцеговина побољшала своју отпорност. То нпр. обухвата развијање новог пакета за развој одбрамбених способности у циљу помоћи Босни и Херцеговини да проведе своје планове за модернизацију својих одбрамбених и безбједносних структура. Обим пакета биће утврђен на основу захтјева које је дефинисала Босна и Херцеговина, процјене НАТО-а и одлуке НАТО Савезника о финансирању и другим ресурсима.
Нашу сарадњу бисмо могли унаприједити у подручјима борбе против тероризма, управљања ванредним ситуацијама и кибернетичке сигурности. Могли бисмо, такође, ојачати наш Штаб у Сарајеву с више људства и финансијских ресурса и обезбиједити више средстава за подршку посјетама експертских тимова вашој земљи, те сузбијању дезинформација.
Наши разговори су у току. Настављамо блиске консултације с властима Босне и Херцеговине како бисмо обезбиједили да наша побољшана подршка буде прилагођена специфичним потребама земље.
У коначаници, којим темпом и обимом ће се даљње партнерство између НАТО-а и Босне и Херцеговине развијати и даље ће зависити од суверене одлуке власти ваше земље.
Замјеник помоћника генералног секретара НАТО-а за политичка питања и сигурносну политику Јавиер Цоломина и командант НАТО штаба Сарајево БГ Памела МцГаха током састанка у Министарству одбране Босне и Херцеговине.
Замјеник помоћника генералног секретара НАТО-а за политичка питања и сигурносну политику Јавиер Цоломина и Јонатхан Меннути, први замјеник високог представника (ОХР).
П. Какав је статус односа између НАТО-а и Србије, поготово у свјетлу ваше недавне службене посјете Београду?
О. И то је била плодна посјета. Имао сам у ствари прилику да размијеним виђења и упоредим мишљења с неколико представника власти Србије везано за стање односа између НАТО-а и Србије. Сусрео сам се с министром спољних послова г. Дачићем и министром одбране г. Вучевићем. Разговарали смо о партнерству НАТО-а и Србије, као и о импликацијама руског рата у Украјини за Западни Балкан, а такође и о важној улози коју мисија КФОР-а у складу с УН мандатом наставља извршавати у циљу безбједности широм Косова и регионалне стабилности.
НАТО и Србија своје партнерство граде већ задњих 16 година. У том периоду смо остварили значајне резултате у бројним подручјима. Нпр. НАТО подржава реформе које проводи Војска Србије. У овом тренутку имамо 10 пројеката са српском научном заједницом, укључујући ту и младе научнике. Сарађивали смо да се побољша припремљеност за цивилне ванредне ситуације, као што су поплаве и шумски пожари, а НАТО Савезници и партнери су помогли Србији да уништи стотине тона вишкова муниције. Све је то рађено у складу с потребама Србије и на основу захтјева Србије, уз пуно поштовање политике војне неутралности Србије.
Нови партнерски оквир на чијем развоју НАТО и Србија управо раде прилика је да се наша сарадња унаприједи. НАТО је сасвим сигурно за то отворен.
Ми вјерујемо да је наше партнерство корисно за Србију, за НАТО и за цијели регион. Стабилност Западног Балкана је уствари од стратешке важности за Савез – како су то НАТО лидери нагласили на мадридском самиту у јуну, а што је наведено и у новом Стратешком концепту НАТО-а.
П. НАТО често говори о томе како поштује неутралност земаља. Можете ли нам рећи нешто више о својим партнерствима с неутралним земљама?
О. Ми у потпуности поштујемо суверено право сваке земље да бира властите политичке и безбједносне аранжмане, укључујући и онда кад то значи да је политика коју земља има и проводи политика војне неутралности. Тај принцип је у темељима нашег партнерства с бројним земљама широм евроатлантског подручја и шире. НАТО партнерства заснивају се на сувереним одлука појединачних земаља да формално уреде своје односе с НАТО-ом – иако нису у пуноправном чланству – тако што ће изабрати индивидуалне активности које најбоље одговарају њихових тежњама и потребама везано за безбједност.
Активности на располагању у оквиру Партнерства за мир дотичу се буквално сваког подручја дјеловања НАТО-а, од активности везаних за одбрану, реформу одбране, одбрамбену политика и планирање, цивилно-војне односе, образовање и обуку, сарадњу и вјежбе војска-с-војском, одговор на цивилне ванредне ситуације, па до сарадње у питањима науке и околиша. Такве активности су темељ наших односа с бројним партнерима, укључујући и војно неутралне земље као што су Србија, Аустрија, Ирска, Швајцарска и – све донедавно – Финска и Шведска, које су сада у процесу приступања у пуноправно чланство НАТО-а.
П.
Да ли ће НАТО преузети одговорност за посљедице бомбардовања Републике Српске осиромашеним уранијумом. Да ли је спреман за евентуалне тужбе обољелих људи против Алијансе, по узору на италијанске војнике који су добили спорове против Италије - чланице НАТО-а?
О. Било какви разговори о овом питању морају бити засновани на науци и чињеницама. Будући да НАТО питања здравља и околиша схвата врло озбиљно, 2001.г. смо успоставили Комитет за осиромашени уран. Комитет је,у блиској сарадњи с Уједињеним нацијама, размијенио информације о наводима о могућим здравственим ризицима повезаним с осиромашеним ураном. На основу независних доказа, Комитет је закључио да НАТО-ово кориштење осиромашеног урана у сукобу у Босни и Херцеговини није довело до било каквог континуираног ризика по здравље.
Неколико извјештаја Уједињених нација, укључујући и један из 2014.г., такође су закључили да локације с осиромашеним ураном не представљају значајан здравствени ризик за становништво. То су научни докази који су као такви конзистентни.
