Пуно се говори о руском утицају на Балкану, нарочито у Србији и Републици Српској. Више пута сте поменули тензије у Босни и Херцеговини и запаљиву реторику Милорада Додика. Како бисте описали тренутну ситуацију у Босни и Херцеговини?
Позивамо Русију да има конструктивну улогу на Западном Балкану, али редовно видимо да Русија ради управо супротно. НАТО у потпуности поштује суверено право сваке земље да бира властите политичке и безбједносне аранжмане. То је основни принцип европске безбједности. Принцип на који се Русија такође обавезала да ће поштовати као дио Хелсиншког споразума.
Босна и Херцеговина је прешла далек пут од сукоба из 1990-их година, али, нажалост, тензије остају високе, са реториком која доприноси подјелама, реформама у застоју и страним актерима који раде на подривању напретка. НАТО ће наставити да промовише стабилност, безбједност и сарадњу у региону кроз наше партнерство са Босном и Херцеговином, напоре нашег Штаба у Сарајеву, нашу подршку операцији коју у Босни и Херцеговини преводи Европска унија ЕУФОР АЛТЕА, као дио аранжмана Берлин плус.
НАТО одржава политички дијалог на високом нивоу са Босном и Херцеговином. У мају сам се у Бриселу сусрео са предсједавајућим Предсједништва БиХ Шефиком Џаферовићем. Министар одбране БиХ придружио се нашим дискусијама
на Самиту у Мадриду, а недавно је БиХ посјетио предсједавајући Војног комитета НАТО, адмирал Роб Бауер. Надаље, као што су се лидери НАТО договорили у Мадриду, спремни смо да појачамо политичку и практичну подршку партнерима који се налазе под ризиком од руске агресије, укључујући и Босну и Херцеговину.
Генерални секретар НАТО-А Јенс Столтенберг
Надовезаћу се још једним питањем. Албанија преговара са НАТО-ом о градњи поморске базе на Јадранском мору. Када је у питању Западни Балкан, да ли разматрате додатно инвестирање у овдашњу инфраструктуру или чак о размјештању трупа у региону? Ако да, можете ли нам рећи више детаља о томе?
Поздрављамо понуде савезница за смјештање објеката НАТО-а. Наши стручњаци морају сагледати све такве понуде, а затим дати савјете зависно од војних потреба. Нови Стратешки концепт НАТО, који је одобрен на мадридском Самиту, још једном је потврдио стратешку важност Западног Балкана за нашу алијансу.
НАТО ће наставити промовирати стабилност, безбједност и сарадњу у региону, укључујући кроз свакодневне напоре КФОР-а, и нашег Штаба у Сарајеву и канцеларије у у Београду.
Безбједност и стабилност на Западном Балкану битан је за НАТО и за мир и стабилност у Европи.
Црна Гора је у јуну прославила пету годишњицу пријема у НАТО. Уједино је прва држава која је приступила НАТО-у под Вашим руководством. Како сте задовољни посвећеношћу Црне Горе НАТО-у? У којим областима може боље?
Црна Гора је цијењена савезница, која значајно доприноси нашој заједничкој безбједности, укључујући учешћем трупа у мултинационалној борбеној групи НАТО-а у Латвији и нашој мировној мисији на Косову – КФОР-у. Такође поздрављам допринос Црне Горе стабилности широм региона Западног Балкана, као и њено повећано издвајање за одбрану. Све то представља конкретан показатељ снажне посвећености ваше државе НАТО-у.
Истовремено, Црна Гора може увијек да рачуна на НАТО на очувању њене безбједности. На примјер, у оквиру наше мисије заштите ваздушног простора, италијанским и грчким борбеним авионима настављамо да чувамо ваше небо. Осим тога, НАТО и земље чланице исказале су снажну солидарност и подршку Црној Гори за вријеме пандемије коронавируса, обезбјеђујући опрему, медицинске залихе и финансијску подршку из Повјереничког фонда НАТО за одговор на пандемију и из наших залиха.
Влада је у понедјељак прихватила протоколе о приступању Шведске и Финске у НАТО. Сада Парламент треба ратификовати те протоколе. Имајући у виду да су поједине земље чланице већ ратификовале протоколе, када очекујете да остале доврше овај процес и да се ове двије земље придруже Алијанси?
Скупштина Црне Горе је крајем прошлог мјесеца ратификовала протоколе о приступању Шведске и Финске у НАТО. Имајући у виду да су поједине земље чланице већ ратификовале протоколе, када очекујете да остале доврше овај процес и да се ове двије земље придруже Алијанси?
Финска и Шведска, најближи партнери НАТО, позване су да се прикључе Алијанси на недавном самиту НАТО лидера у Мадриду. То је била историјска одлука - и за Финску и за Шведску и за НАТО и за нашу заједничку евроатлантску безбједност. Амбасадори при НАТО су 5. јула потписали протоколе о приступању за обје државе у присуству министра спољних послова Финске Пеке Хавуста и министрице спољних послова Шведске Ан Линде. Нећу спекулисати датумима, али се надам брзој ратификацији свих савезница и поздрављам брзу подршку Црне Горе.
До руске инвазије приступање ове двије државе било је готово незамисливо. Сада ће НАТО нарасти на 32 земље чланице. Са њиховим придруживањем, како гледате на будућност политике Отворених врата НАТО? Да ли је реално очекивати да се нека држава придружи у наредних десет година?
Лидери НАТО су поновили у Мадриду да НАТО врата остају отворена. Критерији за чланство у НАТО су јасно наведени у члану 10 Вашингтонског уговора, а одлуке о чланству у НАТО доносе се консензусом на Сјеверноатлантском савјету. На крају крајева, пријем у НАТО је искључиво прерогатив НАТО-а и неке суверене државе, која самостално поднесе захтјев за чланство. Ниједна трећа страна нема право вета на то.
Након руског рата против Украјине, савезнице су ојачале постојеће борбене групе и договориле успостављање још четири - у Бугарској, Мађарској, Румунији и Словачкој. Да ли ће ове борбене групе бити привременог карактера или не? Црна Гора је већ дио латвијске групе. Очекујете ли да Црна Гора учествује у новим борбеним групама?
Након руског рата против Украјине, савезнице су ојачале постојеће борбене групе и договориле успостављање још четири - у Бугарској, Мађарској, Румунији и Словачкој. Да ли ће ове борбене групе бити привременог карактера или не? Црна Гора је већ дио латвијеске групе, а министар одбране рекао је да ће послати трупе у Бугарску или Мађарску. Очекујете ли да земље чланице учествују у новим борбеним групама?
Наша одлука са Самита у Мадриду да ојачамо наше борбене групе у источном дијелу Алијансе представља дио кључне трансформације у систему одвраћања и одбране - најзначајнија још од Хладног рата. То укључује јачање наше истурене одбране, повећање броја снага високе спремности на преко 300.000 и побољшање наше спремности да ојачамо, укључујући побољшање наше спремности да ојачамо, укључујући више унапријед позициониране опреме и војних залиха. Осим тога, имаćемо више истурено распоређених капацитета, као што је ваздушна одбрана, ојачана команда и контрола, те унапријеђени одбрамбени планови, са снагама које ће бити унапријед одређене за одбрану одређених савезница.
Поздрављам цијењене доприносе Црне Горе нашим континуираним напорима да се заштите наше становништво и територија Алијансе.
Како гледате на запаљиву реторику највиших српских званичника која се тиче, између осталог, и концепта "српског света"? Примјер тога је актуелни министар унутрашњих послова, а бивши министар одбране Александар Вулин.
НАТО и Србија су блиски и дугогодишњи партнери. Наше парнерство се заснива на политичком дијалогу и на практичног сарадњи, уз пуно поштивање државне политике војне неутралности Србије.
Наш политички дијалог се испољава на различите начине. Укључује моје контакте са предсједником Вучићем и другим политичким лидерима и редовне контакте са српским колегама које имају мој замјеник помоћника за политичка питања и безбједносну политику, те шеф НАТО војне канцеларије за везу у Београду. Такође, то укључује и добре односе успостављене између команданта КФОР-а и начелника Генералштаба Србије.
Такве односе омогућава конструктивни дух и узајамно поштивање, који треба наставити.
Да ли сте забринути за дугорочну безбједност на Косову, након недавног развоја ситуације на сјеверу земље?
Недавно сам разговарао са политичким руководством у Приштини и у Београду око тензија на сјеверу Косова. Све стране морају остати мирне, избјегавати једностране акције и конструктивно се ангажовати у дијалогу уз посредовање Европске уније. У складу са својим мандатом УН, НАТО вођена мисија КФОР-а блиско прати ситуацију и спремна је интервенисати уколико стабилност буде угрожена. Наша мисија посвећена је осигуравању безбједног и стабилног окружења и слободе кретања за све људе на Косову. НАТО наставља у потпуности да подржава дијалог уз посредовање ЕУ и позивамо све стране да наставе преговоре. То је кључно за регионални мир и безбједност.
Руска инвазија утиче на свијет. Видимо да расту цијене енергената и хране, инфлација, итд. Мислите ли да ће то утицати на обавезу земаља чланица за издвајање 2% БДП на одбрану? Да ли је реално очекивати од земаља чланица да испуне ову обавезу у овим условима?
На Самиту НАТО у Мадриду разговарали смо о глобалној кризи са храном коју је изазвала руска инвазија на Украјину, укључујући и руско намјерно циљање пољопривредне и саобраћајне инфраструктуре. Рат предсједника Путина подиже цијене хране, гура људе у сиромаштво и дестабилизује цијеле регионе.
Истовремено, суочавамо се са најозбиљнијом безбједносном ситуацијом у једној генерацији, а НАТО савезнице повећавају инвестиције у одбрану како би наше становништво и даље било безбједно. Наши најновији подаци о трошковима одбране показује да ће 2022. година била осма година узастопног повећања издвајања европских савезница и Канаде. Савезнице такође инвестирају више у савремену опрему и доприносе размјештањима снага и вјежбама НАТО.
На Самиту у Мадриду савезнице су поновиле посвећеност испуњавању обећања из 2014. године како ће издвајати најмање 2% БДП-а на одбрану. Такође су се договорили о надоградњи датог обеćања, те да наредне године одлуче о обавезама након 2024. године. То показује стварну посвећеност бољој подјели терета широм Алијансе. Морамо наставити да дугорочно издвајамо више и издвајамо више заједно у НАТО. У питању је наша безбједност у опаснијем свијету.
НАТО је сада јединствен, али, да ли, нпр. очекујете да Турска настави да пружа пуну подршку? Ово Вас питам имајући у виду првобитно противљење чланству Шведске и Финске, не примјењивање санкција против Русије и такође куповање руског наоружања.
Поздрављам све савезнице због тако брзог прихватања финске и шведске апликације за чланство и захваљујем се Турској, Финској и Шведској на њиховом конструктвном приступу. Трилатерални меморандум потписан на Самиту у Мадриду омогућио је потписивање протокола о приступању.
Турска је важна и цијењена савезница. Има другу највећу војску у НАТО и стратешки је лоцирана, граничећи се са Ираком, Сиријом и Црним морем. Игра велику улогу у борби против тероризма, укључујући против ИСИС-а. Ниједна друга савезница није патила више од ње због тероризма, више је изложена нестабилности и насиљу са Блиског истока, а ниједна друга савезница није примила више избјеглица од Турске. Турска такође даје суштинске доприносе операцијама НАТО, са ваздушним базама за нашу борбу против ИСИС-а, доприноси нашим операцијама на Косову и нашим савјетодавним активностима у циљу подршке безбједносним снагама Ирака. Турска је деценијама посвећена савезница НАТО, сарађујући са другим савезницама на рјешавању најпречих безбједносних изазова. Такође је пружила снажну војну подршку украјинској страни и поздрављам напоре Турске да се олакша глобална криза са храном тиме што преговара о безбједном пролазу украјинског жита, које је због Русије остало у земљи.
Генерални секретар НАТО-А Јенс Столтенберг
Упозорили сте да би руска инвазија могла трајати годинама и да ће савезнице подржавати Украјину без обзира на све. Имајући у виду цијене и енергетску кризу, али и мишљење јавности, мислите ли да ће подршка Украјини бити једногласна коликогод буде требало? Такође, каква је Ваша прогноза, када би се могао окончати рат Русије? И гдје ће се онда наћи Владимир Путин у наредним годинама?
Немогуће је предвидјети колико дуго ће рат у Украјини трајати и које ће бити дугорочне посљедице. Оно што је битно је да наставимо да подржавамо Украјину коликогод је то потребно.
Наравно, сва војна, економска и хуманитарна подршка коју пружамо Украјини има високу цијену, али би цијена неподржавања Украјине била далеко већа. То би значило награђивање Русије за напад на суверену и независну државу од 40 милиона људи, и то би било против наших властитих безбједносних интереса, јер би чинило Европу још рањивијом на агресивно понашање Русије.
Цијена коју плаћамо тиме што настављамо да подржавамо Украјину може се мјерити у новцу. Цијена коју Украјинци плаћају мјери се изгубљеним животима сваког дана.
Има оних који тврде да је НАТО изазвао руску инвазију. Папа Фрањо је казао да је позиционирање НАТО-а један од фактора у руској одлуци за рат. Да ли видите било какву личну или институционалну одговорност за начин на који су се ствари одиграле?
НАТО је деценијама тежио бољим односима са Русијом. Успоставили смо Савјет НАТО и Русије, договорили смо Оснивачки акт НАТО-Русија и позивали смо Русију да радимо заједно на јачању безбједности у еуроатлантском региону, али је Русија одустала од градње већег повјерења и партнерства, али и ближе заједничке сарадње. Дубоко жалим због тога.
Дуго година Русија је користила насиље и застрашивање. Сада води брутални рат против Украјине, који озбиљно подрива међународну безбједност и стабилност и представља дрско кршење међународног права. Језива окрутност Русије је произвела неизмјерну људску патњу и масовна расељавања, која диспропорционално погађа жене и дјецу. Русија сноси пуну одговорност за ову хуманитарну катастрофу. Мора одмах да престане са овим ратом и повуче се из Украјине.
Остајемо вољни да оставимо отвореним канале комуникације са Москвом како бисмо управљали ризицима и ублажили их, спријечили ескалацију и повећали транспарентност. Међутим, било каква промјена у нашим односима зависи од руског заустављања агресије и пуног поштовања међународног права.
На шта сте најпоноснији током осам година на челу НАТО? Има ли нешто на шта нисте поносни? Имате ли неки савјет на вашег насљендика/цу?
Предвођење Алијансе од 30 земаља и милијарду становника је одговорност коју веома озбиљно доживљавам и остајем 100% фокусиран на мој посао генералног секретара. У будућности ће бити времена за сумирање резултата.