За разлику од других западнобалканских партнера, Србија не тежи приступању Алијанси. Она, међутим, продубљује политички дијалог и сарадњу с НАТО-ом по питањима од заједничког интереса. У средишту партнерства НАТО-а и Србије је подршка демократским, институционалним и одбрамбеним реформама.
Кључни догађаји
-
У јануару 2015. године, Србија се, кроз Индивидуални акциони плана партнерства, сагласила да продуби сарадњу с НАТО-ом.
Шири контекст
Индивидуални акциони план партнерства (енг. IPAP), закључен у јануару 2015. године, заједнички је усаглашен оквир у којем држава партнер излаже циљеве својих реформи и наводи у којим областима НАТО може да буде од помоћи у њиховом остваривању. Механизам помаже да се организује билатерална сарадња у областима политичког дијалога, учешћа у активностима Партнерства за мир (енг. PfP), програму Изградње интегритета (енг. BI), програму Наука за мир (енг. SPS), управљања кризама и јавне дипломатије. IPAP означава велики помак у међусобним односима и допушта НАТО-у и Србији да продубе како своје политичке консултације тако и практичну сарадњу.
НАТО војна канцеларија за везу у Београду има важну улогу да олакша спровођење договорених приоритета, пре свега у областима војне реформе, јавне дипломатије и политичког дијалога.
Сарадња у области безбедности
Косово је, наравно, кључна тема дијалога НАТО-а и Србије. Почетком 1999. године, Алијанса је војно интервенисала како би стала на крај насиљу на Косову, након чега је распоредила снаге на Косову КФОР под водством НАТО-а ради обезбеђивања безбедног и сигурног окружења и пружања помоћи у реконструкцији.
КФОР је и даље од кључне важности за гарантовање безбедности на Косову и остаће тамо у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација како би обезбеђивао безбедно и сигурно окружење, као и слободу кретања за све.
У складу с војно-техничким споразумом између КФОР-а и српских оружаних снага (Кумановски споразум) из 1999. године, српске оружане снаге већ дуги низ година сарађују с КФОР-ом у оквиру Заједничке комисије за спровођење (енг. JIC).
Обука је важан део сарадње у области безбедности. Припадници оружаних снага Србије учествују у активностима које се организују у оквиру програма Партнерство за мир. Концепт оперативних способности (енг. OCC) служи за развој и обуку партнерских снага у циљу достизања стандарда НАТО-а. Од 2011. Србија користи OCC као стратешку алатку за трансформацију својих оружаних снага како би се оспособиле за ефикасно и безбедно деловање унутар мисија УН и ЕУ у којима учествују.
Поред тога, 2013. године српски Центар за усавршавање кадрова АБХО у Крушевцу добио је статус Партнерског центра за обуку и образовање и отворио своје активности савезницима и партнерима.
Реформа сектора одбране и безбедности
Реформе сектора одбране и безбедности у средишту су сарадње. Група Србија-НАТО за реформу одбране (енг. DRG) значајан је покретач те сарадње; заједнички је основана у фебруару 2006. године како би српским властима давала савете и помоћ у вези са реформом и модернизацијом српских оружаних снага. Поред тога, Србија је 2007. године приступила Процесу планирања и прегледа (енг. PARP) који даје структурисану основу за идентификовање партнерских снага и капацитета којима Алијанса може да располаже у склопу мултинационалних обука, вежби и операција. ПАРП је уједно и средство за планирање којим се усмерава и мери напредак у трансформацији одбрамбеног и војног сектора, а реформе започете у оквиру Групе за реформу одбране и ПАРП-а се подупиру путем одабраних програма обука и вежби.
Србија активно учествује у НАТО програму Изградње интегритета који обезбеђује практичне алатке за јачање интегритета, транспарентности и одговорности у одбрамбено-безбедносном сектору, као и за смањивање ризика од корупције. Након што је испуњен одговарајући упитник НАТО-а за само-процену и након што је у новембру 2012. добијена стручна рецензија, Министарство одбране отпочело је примену препорука које су из тога проистекле. Организујући радионице и делећи своју добру праксу и научене лекције с чланицама и партнерима НАТО-а који учествују у програму Изградње интегритета, Србија такође доприноси развоју образовне компоненте овог механизма.
Државе чланице НАТО-а су подржале бројне НАТО/PfP пројекте Поверилачких фондова (енг. Trust Funds), што укључује пројекат уништења 28.000 тона вишкова оружја и муниције који је завршен 2003. године, као и други из 2007. године којим је безбедно уништено 1,4 милиона мина. Трећи Поверилачки фонд за уништење 2.000 тона вишкова муниције и експлозива покренут је у октобру 2016. године.
Још један пројекат Поверилачког фонда – за проналажење алтернативних извора прихода за бивше припаднике српских оружаних снага - окончан је 2011. године; током пет година трајања, вредан 9,6 милиона евра, пројекат је помогао да близу 6.000 бивших припадника војних снага у Србији започне сопствену привредну делатност.
Чланице НАТО-а су до сада преко Поверилачких фондова Србији укупно донирале преко 15 милиона евра. Више информација доступно је у
овом информатору.
Научна сарадња у безбедносним питањима
Србија је од 2007. године активни учесник НАТО програма Наука за мир и безбедност (енг. SPS). Уз подршку средстава Алијансе, српски научници и експерти раде на изналажењу решења за разноврсна безбедносна питања, попут области енергетске безбедности, борбе против тероризма и одбране од АБХО агенаса. Најновији пројекат је одобрен у јулу 2017. године како би помогао српским истраживачима да усаврше комерцијалну производњу биогорива из алги. Пионирски трогодишњи пројекат подржан је с 400.000 евра и спроводи га Институт за мултидисциплинарна истраживања у сарадњи с Универзитетом у Манчестеру из Велике Британије и Бејлор универзитетом из Сједињених Држава.
Претходни НАТО пројекти у оквиру СПС програма помогли су да се израде сеизмичке мапе за земље Западног Балкана, унапреди заштита водних ресурса Саве, док Србија и Немачка настављају да усавршавају робота за деконтаминацију и деминирање под називом Т-Wхеx. Такође, у недавно одржаној серији радионица које је финансирао СПС и којима су руководиле Србија и САД, стручњаци су израдили и лествицу успешности у спровођењу Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација о Женама у миру и безбедности.
За више информација о пројектима Наука за мир у Србији погледајте
мапу или
информатор.
Јавно информисање
Србија и НАТО настоје да побољшају приступ јавности информацијама о добробитима сарадње с НАТО-ом и о кључним чиниоцима сарадње између Аљансе и Србије. НАТО војна канцеларија за везу игра активну улогу у овом процесу, олакшавајући активности јавне дипломатије у земљи домаћина, укључујући медијске ангажмане и сарадњу с невладиним организацијама.